NEKAKVO TREPERENJE „RĐAVE NAMERE NEZNANOG HRONIČARA” Radovan Beli Marković: Knez Miškin u Belom Valjevu, Narodna knjiga, Beograd 2002. Slađana Ilić (Književni list, 1. novembar 2002)

podnaslovi } NEKAKVO TREPERENJE „RĐAVE NAMERE NEZNANOG HRONIČARA” Čitav roman je uslovljen tekstualnošću Priglavlja uz svaku glavu

Čitav roman je uslovljen tekstualnošću

, jer o vremenu osem vremena saznajemo na osnovu pronađenih rukopisa i pripovedača koji se u knjizi potpisuje kao Rđave namere neznani hroničar. Rđave namere neznani hroničar je ispripovedao u trećem licu petnaest glava romana. Svaka glava romana ima po tri priglavlja koju čine pronađena dokumenta. Pronađena dokumenta se sastoje iz najrazličitijih listina. Sačinjavaju ih beleške Popečiteljstva vnutrenih dela koja su pronađena u arhivaliji policije valjevske, a pisali su ih različiti poverenici: poverenik za vašare i narodnu gungulu, poverenik za rodoljubive predradnje itd. Sastoje se i od podlistaka valjevskih novina pronađenih u Sveučilišnoj biblioteci u Zagrebu, sastoje se od privatnih zapisa i pisama. Takav je i negatovani zapis gospođe Kosare Olge Aronijan lila mastilom i "buva slovima" pisana.

Svaki od zapisa je precizno zaveden i čuva se pažljivo u koricama, tzv. "oblandama" koje imaju svoje karakteristične naslove: "oblanda" Gallante, "oblanda" Potonuće Venecije Trice i kučine, "oblanda" Kroz gusto granje itd. Naziv "oblandi" govori o važnosti spisa koje se čuvaju. Dajući imena "oblandama" autor se služi tehnikom parodiranja i grotesknog snižavanja, pa nas i na taj način upoznaje sa društvenim, istorijskim sociološkim i kulturološkim prilikama u kojima su nastajali spisi. Po preciznom beleženju detalja u dokumentima, nedvosmisleno nam ukazuje da je reč o jednom totalitarnom, nehumanom društvu u kome su dva stalna mesta postojanja i bistvovanja dosada i čekanje i u vezi sa tim, pripovedač nas upoznaje sa nemačkim terminom - gišt.
Priglavlja omogućavaju i otvaraju traganja za novim, zaboravljenim ili skrivenim mističnim svetovima knjige. Dokumenta sačinjavaju i spisi iz arhivalije valjevske spiritistične rote, iz Karnet - knjige otpravnika lajkovčanske štacije - Georgijevića ili od listina skrivenih među stranicama prezentne knjige Spiritizam koja je obeležena signaturom Natčulni svetovi.